11
јун
2020

НЕДЕЉНИК „НИН“ ПОНОВО ИЗНОСИ НЕИСТИНЕ О „КРУШИКУ“

Posted By :
Comments : 0

У недељнику НИН број 3624 од 11.06.2020. године у ауторском тексту господина Вука Цвијића, још једном је, по ко зна који пут, објављена информација која обилује неистинама у вези са пословањем привредног друштва ХК „Крушик”.

Посебно забрињава чињеница што експлоатацијом раније „процурелих” података недељник НИН врло тенденциозно наставља да наноси штету од које се фабрика још увек није опоравила и да нарушава једва повраћено поверење код купаца.

Поново је присутна опструкција Одбрамбене индустрије Србије и поново се истражују и објављују транспортно-комерцијални аранжмани наших кључних купаца (који немају везе са нашом фабриком) о броју и терминима летова, процењеним капацитетима транспорта, власницима авиона, маршрутама и дестинацијама, персоналу који врши инспекцију робе, уговорним ценама и количинама. Ово је потпуно неприхватљиво у међународној трговина наоружања и војне опреме. У безбедносном смислу то угрожава управо наше купце и поново их приморава да робу и услуге од којих ми живимо потраже код наше конкуренције, које има у изобиљу и која има највише користи од овог вида „истраживачког“ новинарства.

Управо из наведених разлога, наше предузеће се нашло у огромним проблемима, изгубило је многобројне послове на инотржишту и било је на ивици егзистенције због негативне кампање коју више од годину дана спроводи НИН као и други домаћи и страни „добронамерни фактори“, комбинујући на незаконит начин добијене тајне податке и потпуне измишљотине и инсинуације, стварајући у јавности потпуно искривљену слику о пословима наше одбрамбене индустрије.

ХК „Крушик” с пуним правом очекује да ће надлежни државни органи да предузму мере на сузбијању овог деловања, које осим што доноси огромне комерцијалне штете одбрамбеној индустрији представља и озбиљну обавештајну и безбедносну претњу по нашу земљу.

Све више се питамо за кога ради Недељник НИН и ко су његови налогодавци. Неистине које пласира у континуитету дају нам за право да отворено кажемо да најмање ради за добробит ове земље, а сигурно не за добробит наше фабрике и њених три хиљаде радника.

Да објаснимо неке од изнетих теза и инсинуација:

  • „Повлашћене цене“ – У последњих неколико година нико од „Крушикових” купаца није добио повлашћене цене. А конкретна цена за конкретан производ, који је најчешће у групи других производа, резултат је преговора са сваким купцем за сваки појединачни посао и зависи од бројних фактора и околности, а нарочито од укупне количине робе која се уговара и укупне вредности уговора. НИН упорно пореди (на незаконит начин добијене) информације о ценама за на пример мину 60мм из уговора за продају у количини од 4.000 комада из уговора укупне вредности од око 200.000 долара, са ценом исте мине из уговора за продају 50.000 комада мина тог типа, које су продате у групи од укупно 200.000 комада различитих мина у укупној вредности од око 20 милиона долара. Све то НИН чини злонамерно, рекло би се крајње нестручно (ипак не можемо да верујемо да до те мере не разуме основне економске принципе), представљајући јавности да се ради о повлашћеним ценама. Анализе НИН-а не узимају у обзир да је „Крушик“ флексибилном политиком уговарања повећао извоз са осам милиона долара 2008. године на 107 милиона долара у 2018. години, што је повећање за више од 13 пута. Међутим, захваљујући између осталог и писању НИН-а, почев од последњег квартала 2018. године и током читаве 2019. године, ново извозно уговарање ХК „Крушик” у 2019. години је било срозано на ниво уговорања од пре 2012. године. Ипак, у првих пет месеци 2020. године успели смо да уговоримо послове који су за 50% већи од целокупног уговарања у 2019. години, односно „Крушик“ је на добром путу да поново оствари значајне извозне резултате. Због тога смо забринути, јер негативна кампања НИН-а, тежишно усмерена против наших купаца, поново изазива бојазан за будуће пословање „Крушика“. Заиста нам није јасно за кога НИН у ствари ради и чије интересе заступа.

 

  • „У име Министарства одбране – уговор је потписао помоћник министра за материјалне ресурсе“. Ово је апсолутна неистина, јер све уговоре нашег предузећа потписује генерални директор.

 

  • „Министарство одбране се обавезује да ће у случају првог писаног захтева надокнадити купцу авансну уплату ако „Крушик“ касни са испоруком…“ – И ово је апсолутна неистина јер Министарство одбране није преузело никакве обавезе према купцу, већ сам „Крушик“.

 

  • „У прилогу 7. уговора као гарант се јавља Министарство одбране Србије“ – И ово је такође неистина и злонамерна инсинуација. У извозним пословима предузећа одбрамбене индустрије, укључујући и „Крушик“, као предуслов да уговор ступи на снагу, купац најчешће тражи банкарску гаранцију за добро извршење посла, а као предуслов за финансирање посла, односно уплату аванса, купац тражи банкарску гаранцију за повраћај аванса. Наведене банкарске гаранције морају да буду потврђене од првокласних светских банака, што подразумева врло високе трошкове за сâмо предузеће-произвођача (у конкретном случају уговора који обрађује НИН трошкови гаранција би били око 660.000 долара), а често се уопште и не могу обезбедити. У појединим случајевима и на више светских тржишта „Крушик“ и друга предузећа ОИС успевају да купца убеде да уместо банкарских прихвати корпоративне гаранције које издаје само предузеће без икаквих трошкова. Овакве гаранције овлашћено лице из Министарства одбране (помоћник министра за материјалне ресурсе), по службеној дужности оверава и потврђује да је директор предузећа овлашћен да ту гаранцију потписује у складу са законом, статутом и другим актима самог привредног друштва. На тај начин Министарство одбране не преузима никакве обавезе у предметном послу. У самој процедури оверавања корпоративне гаранције, предузеће посебним документом преузима сву одговорност за евентуалне последице у односу на Министарство одбране. Овај механизам је од велике користи и за „Крушик“ и за друга предузећа одбрамбене индустрије.

 

  • „Министарство одбране се обавезује и да ће да организује сервисирање мина у случају неисправности“ – Апсолутно нетачно, јер ову обавезу има сâм „Крушик“.

 

  • „…председник Србије Александар Вучић посетио је „Крушик“ тек 9. марта 2020, како се чини, у оквиру изборне кампање…“ – посматрајући у ширем смислу однос државног врха, Владе и Министарства одбране Р. Србије према „Крушику“, вероватно је промакло да НИН у својој „добронамерној анализи“ примети колику је помоћ од државе после поменутог датума добило наше предузеће, а и друга предузећа одбрамбене индустрије. Такође су НИН-у промакле и вести да је током ове године, чак и током трајања епидемије, завршен развој и уведено у наоружање Војске Србије више нових типова ракета (артиљеријских, противоклопних, ваздухопловних…) најсавременије генерације из производног програма „Крушика“ и да су потписани уговори са Министарством одбране Републике Србије у неколико пута већем износу него за комплетан период од 2008 до 2012. године. Тиме „Крушик“ поново потврђује своје место у систему одбране Републике Србије, а ова генерација нових производа обећава такође и ново позиционирање наше фабрике на светском тржишту.

 

„Помоћ“ НИН-а довела је нас из „Крушика“ у огромне проблеме. Јавно смо позивали, у више наврата да НИН не пласира податке који представљају пословну тајну и тајни податак како за нашу компанију тако и за инопартнере. С обзиром да се НИН оглушио о наше молбе, своје право потражићемо код надлежних судова.

ХК „Крушик” је, иако суочен са кризом светских размера изазаваном корона вирусом, успео да обезбеди у најтежим тренуцима нове послове, да скоро у континуитету производи и да себе поново доведе у стабилну пословну ситуацију. Стога сматрамо крајње злонамерну констатацију НИН-а да је извоз реализован и током важења полицијског часа и других мера ограничења.

Једва смо се опоравили од прошлогодишњег „добронамерног” деловања НИН-а, а недељник НИН опет објављује неистините и тенденциозно селектоване податке који угрожавају нашу фабрику.

Редакцији НИН-а постављамо следећа питања:

За чији интерес НИН износи овако грубе неистине?
Коме НИН својим писањем помаже?
Хоће ли НИН плаћати плате радницима „Крушика“ ако нам купци поново окрену леђа?

На сву срећу „Крушик“ поново ради, али и поново осећа забринутост због могуће штете коју НИН оваквим деловањем покушава да нанесе, а вођен интересима које ми не разумемо.

Leave a Reply

captcha *